HistoryCast

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Nikada pre se u Britaniji nije pojavila takva strahota kakvu smo sada pretrpeli od paganskog naroda… Pogledajte crkvu Svetog Kutberta, ukaljanu krvlju Božjih službenika, lišenu svih svojih ukrasa; mesto svetije od bilo kog drugog u Britaniji prepušteno je paganima da ga pogane
O napadu Vikinga na obalu Škotske ovako je pisao monah Alkuin iz Jorka, tada već ugledni učenjak na dvoru Karla Velikog; u pismu upućenom engleskim crkvenim ljudima, on opisuje lom sveta koji je poznavao. Tada evropska pisana istorija prvi put “čuje” Vikinge kako dolaze sa mora: Lindisfarn, 793. godina, i jedan od najvažnijih manastira anglosaksonskog sveta.
U drugim zapisima tog vremena pominju se i neobični znaci koji su prethodili napadu - "vatrene zmije“ na nebu, oluje, pomračenja. Srednjovekovna mašta ili način da se objasni ono što je delovalo neshvatljivo, tek, već tada je rođena slika Vikinga koja će trajati vekovima. Demonska stvorenja, skoro pa natprirodna bića, poluljudi koji dolaze iz mraka, brzo i bez upozorenja, i posle kojih ništa ne ostaje isto.
Kasnije, o njima se često govori kao o razbojnicima sa severa, ljudima koji su dolazili niotkuda, palili, pljačkali i nestajali sa plimom. Ali ta slika, koliko god bila upečatljiva, zapravo je samo deo mnogo šire priče. Jer Vikinzi jesu bili ratnici i osvajači, ali pre svega moreplovci koji su stigli do obala Severne Amerike vekovima pre Kolumba, trgovci koji su povezivali Baltik sa Bagdadom, istraživači koji su naseljavali Island i Grenland, ljudi koji su u svojim sagama pokušavali da razumeju svet oko sebe.
Njihovi brodovi, dugi i uski, građeni sa preciznošću koja i danas izaziva divljenje, bili su simbol jedne civilizacije koja je razumela more bolje nego iko u svoje vreme. Sa njima su prelazili okeane bez karata kakve danas poznajemo, oslanjajući se na zvezde, vetrove i iskustvo koje se prenosilo generacijama.
A iza svega toga, iza života u surovim uslovima, iza borbe za opstanak u nemilosrdnom svetu Severa, stoji i jedan neverovatan svet verovanja, mitova i priča. Odin, Tor, Ragnarok. Priča o tri boginje sudbine koje sede pored korena drveta sveta, Igrdasila, i pletu niti života.
Čak ni bogovi ne mogu da promene ono što su Norne zapisale.
Ovaj uvid u neizbežnu sudbinu davao je Vikinzima neverovatnu hrabrost. Hrabrost koja se meri spremnošću da se ide do kraja, bez obzira na ishod, da bi se stiglo u Valhalu. Zato su u bitke išli bez straha, često sa osmehom. Duhovnost Vikinga je zapravo bila slavljenje životne sile i lične časti.
Priča o Vikinzima je kompleksna istorija društva koje je u nekoliko vekova ostavilo trag od obala Engleske, preko reka Rusije, sve do Mediterana. Trag iza njih ostao je u jeziku, zakonima, trgovini i kulturi Evrope kakvu danas poznajemo.
Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz taj svet, od prvih pohoda i razloga koji su ih pokrenuli, preko njihovih brodova, ruta i osvajanja, pa sve do pitanja koje ostaje i danas otvoreno: Ko su zapravo bili Vikinzi, kada skinemo slojeve mita koje smo vekovima gradili oko njih?

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Ernest Hemingvej je pripadao onoj retkoj vrsti pisaca kod kojih se život ne može odvojiti od književnosti, jer je sve što je proživeo - ratovi i rovovi, ranjavanja, ljubavi, pijanstva, lov, more, koride, pa i slava i propadanje - na kraju završilo u njegovim romanima.Sva ta iskustva koja je jurio i avanture u kojima se uglavnom svojom željom našao, ali pre svega jedinstven stil pisanja koji je promenio književnost XX veka, stvorili su od njega pisca čiji je život već za njegovog vremena počeo da liči na legendu, a on sam na junaka jednog od svojih romana. Hemingvej je od početka gradio sopstveni mit, nastao iz stvarnog iskustva, dok je hrlio ka izazovima veka koji je lomio i menjao ljude, države, umetnost, pa i jezik.
U Prvi svetski rat otišao je kao vrlo mlad čovek, vozač ambulantnih kola na italijanskom frontu, a vratio se ranjen i zauvek pomeren iz sveta u kome se verovalo da hrabrost, ljubav i smrt mogu da se objasne jednostavnim rečima. Bio je novinar, ratni dopisnik, svedok Španskog građanskog rata i Drugog svetskog rata, čovek pariskih kafana, kubanskih obala i američka književna legenda. Voleo je burno, živeo preterano intenzivno, pisao iskreno i precizno, ali, iza slike snažnog muškarca koji peca, pije, lovi i izaziva sudbinu, stajala je mnogo složenija priča o strahu, ranjivosti, potrebi za dokazivanjem i ceni slave.
Hemingvej nije pisao o velikim životnim temama tako što ih je objašnjavao. U svojim romanima "Zbogom oružje”, "Za kim zvona zvone”, "Sunce se ponovo rađa” i "Starac i more”, on ih je svodio na ono najteže - na čoveka pred samim sobom. Jer "pisac uvek živi sam". Zato njegove rečenice često deluju jednostavno, kratko i mirno, ali iz njih izbija iskrenost, životnost i čitav jedan vek u kome su hrabrost, slabost i dostojanstvo stalno stajali na istoj liniji.
Nikola Đukić i dr Jovana Milovanović razgovaraju o Ernestu Hemingveju, piscu koji je obeležio XX vek i čoveku koji je svoj život pretvorio u neprekidni obračun sa granicama.
Gde počinje stvarni Hemingvej, a gde legenda koju je sam hranio? Kako su ratovi, ljubavi, putovanja i susreti sa smrću oblikovali njegov pogled na svet? I zašto se njegova dela i danas čitaju u dahu i bez daha i deluju kao da su napisana bez ijednog suvišnog slova?

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Pre nego što su Sloveni postali hrišćani, njihova vera prebivala je u svetu šuma, reka i ognjišta. Slovenski bogovi stanovali su u hrastu, u gromu, u zemlji; svet je bio cikličan, a priroda sveta. Vera je bila utkana u svakodnevicu: U setvu i žetvu, u porodične rituale, u smenu godišnjih doba. Granica između svetog i svetovnog nije bila oštra; kosmos se osećao, nije se tumačio kroz tekst.
U takav svet ulazi hrišćanstvo, sa jasnim teološkim okvirom, razvijenom crkvenom hijerarhijom i knjigom kao autoritetom. Taj susret svetova ne menja samo religijsku pripadnost, već način na koji se razume istorija, vreme, zakon i sama ideja zajednice. Nova vera dolazi uz politiku, diplomatiju i rivalitet Rima i Carigrada. Velikomoravska traži crkvenu samostalnost, franačko sveštenstvo insistira na latinskom jeziku, Vizantija prepoznaje priliku da proširi uticaj, dok Rim pažljivo odmerava granice sopstvenog autoriteta.
U toj napetosti između velikih centara moći otvara se prostor za dvojicu ljudi koji će trajno promeniti slovensku istoriju. Ćirilo i Metodije, braća iz Soluna, obrazovani u vizantijskom intelektualnom svetu, svesni da pitanje vere među Slovenima nije samo teološko, već i jezičko i političko. Njihova odluka da prevedu Jevanđelje na slovenski jezik i stvore glagoljicu pokreće proces koji prevazilazi misionarski rad.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Hajde prvo odgledajte početak. Samo polako.
Okej, ako ste završili sa seckanjem recitovanja našeg Nikole Šipke, za ovu priliku promovisanog od strane kuma i kolege Nikole Đukića u maršala Žukova, za viralni video uradak pod nazivom "Bat tu Moskou čiks hi voz sač a lavli dir", bilo bi lepo da se vratimo u materiju. Da polako uđemo u priču u kojoj je teško razdvojiti istoriju i biografiju jednog čoveka od onoga što smo o njemu naučili kroz refrene, filmove, legende i prepričavanja istih.
Kako je Grigorije Raspućin prerstao u globalni fenomen, ikonu pop kulture, simbol, stereotip?
I na koji način, posle smrti, praktično prestaje da bude istorijska ličnost i postaje figura koju svako oblikuje kako mu odgovara: Razvratnik, svetac, prevarant, politički igrač, dvorska senzacija, gotovo mitsko biće koje "ne može da umre“?
I ko je zapravo bio Raspućin? Da li je seljak iz Sibira, mistik, iscelitelj, manipulator, svojim sposobnostima zaista postao ozbiljan politički faktor ili je cela priča o njemu samo proizvod očajničke potrebe jedne porodice da spasi naslednika i "prepumpavanja" njegovog stvarnog uticaja od strane preplašene dvorske kamarile?
U trenutku kada Rusko carstvo ulazi u krizu koja će ga na kraju i slomiti, Raspućin se pojavljuje u samom srcu vlasti, u porodici Romanov. Bio je bez formalnog obrazovanja, ali sa reputacijom svetog čoveka, mistika i iscelitelja. Upravo ta reputacija dovodi ga u Sankt Peterburg, gde upoznaje carsku porodicu. Naslednik prestola, carević Aleksej, bolovao je od hemofilije, a Raspućin je, na neki način, koji i danas izaziva rasprave, uspeo da spreči da dečak ne iskrvari na smrt i olakšavao mu tegobe. To mu donosi ogromno poverenje carice Aleksandre.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Da li je Troja bila samo fantastična vizija slepog pesnika ili stvarna prestonica koja je oblikovala temelje evropske civilizacije?
Danas istražujemo grad koji je tri milenijuma odbijao da umre. Sa istoričarima umetnosti, dr Jovanom Milovanović i dr Nikolom Piperskim, dešifrujemo slojeve Hisarlika i Homerovih epova.
Zašto je Troja postala univerzalni simbol opsade, izdaje i herojstva, i kako je vizuelna kultura, od renesansnog slikarstva do holivudskih spektakla, oblikovala našu sliku o ovom gradu? Razgovaramo i o tome kako su Ilijada i Odiseja od književnih remek-dela postali arheološki priručnici i zašto je proučavanje epova ključno za razumevanje antičkog mentaliteta. Analiziramo i rad Hajnriha Šlimana, čoveka koji je svet ubedio u postojanje Troje. Šliman je bio trgovac, sanjar, avanturista i ali čovek koji je promenio tok arheologije. Njegova potraga za Trojom bila je i lična opsesija, potraga za sopstvenim snovima oblikovanim uz Homerove stihove. Njegova istraživanja Troje teško je svesti na jednu reč. Ona su istovremeno bila i otkriće i problem. Otkrio je lokalitet koji će promeniti razumevanje bronzanog doba, ali je u toj potrazi i nepovratno uništio delove slojeva koje je smatrao nevažnim. Pitanje koje ostaje iza njega nije samo šta je pronašao, već i šta je zauvek izgubljeno.