HistoryCast

HistoryCast Nedeljom UŽIVO u Akademiji 28, sedmog oktobra u 19:30. Karte na tickets.rs

Ako je Stefan Nemanjić Prvovenčani, kako se gotovo vek i po pre njegovog krunisanja u jednom savremenom dokumentu pojavljuje srpski vladar sa kraljevskom titulom?
Papa Grgur VII se 9. januara 1078. godine obraća Mihailu Vojislavljeviću kao rex Sclavorum - kralju Slovena. Te dve reči otvaraju čitav politički svet koji je kasnije ostao u senci Nemanjića: Duklju kao jedno od glavnih središta srpske državnosti u XI veku, vladare koji su ratovali sa Vizantijom i pregovarali sa Rimom, kao i dinastiju koja je od primorske kneževine stvorila jednu od najznačajnijih država tadašnjeg Balkana.
U ovoj epizodi Nikola Đukić i dr Nikola Piperski vraćaju se u vreme Jovana Vladimira, vladara i mučenika čiji je kult nadživeo državu kojom je upravljao. Priča zatim vodi do Stefana Vojislava, pobednika nad vizantijskom vojskom, njegovog sina Mihaila, veštog diplomate koji je svoj položaj gradio između Carigrada i Rima, i Konstantina Bodina, koji je tokom ustanka 1072. godine proglašen za cara Petra III, a kasnije proširio vlast Vojislavljevića prema Raškoj i Bosni.
Upravo zbog papinog pisma Mihailo se u srpskoj istoriografiji smatra prvim srpskim kraljem, preciznije, najranijim srpskim vladarom čija je kraljevska titula potvrđena savremenim izvorom. Sam čin krunisanja, vreme kada je obavljen i priča o kruni poslatoj iz Rima ostaju mnogo manje izvesni nego što ih popularna istorija obično predstavlja.
Šta je titula rex Sclavorum zaista značila? Kako se Duklja oslobodila vizantijske vlasti i izrasla u kraljevinu? Koliko možemo verovati kasnijem Letopisu popa Dukljanina? Zašto su vladari koji su prethodili Nemanjićima danas svedeni na nekoliko imena, nekoliko redova i jedan oštećeni portret u stonskoj crkvi?
Pričamo o državnosti pre Nemanjića, vremenu u kojem su se vlast, vera i kraljevsko dostojanstvo gradili između Jadrana, Vizantije i Rima.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Dok Nolanova Odiseja vraća Homera na velika platna, jedno pitanje ostaje izvan filmskog kadra: Kako je čovečanstvo gotovo tri milenijuma zamišljalo svet koji je pesnik sazdao rečima?
Odisej nema jedno lice. Menjali su ga slikari atičkih vaza, rimski umetnici, majstori srednjovekovnih rukopisa, slikari novog veka i savremeni reditelji. Sa svakom epohom menjali su se i junaci i čudovišta. Sirene su od žena-ptica postale morske zavodnice, Kirka je dobijala lik čarobnice, opasne zavodnice ili figure moći, a Odisej se kretao između lukavog stratega, grešnika, lutalice i čoveka koji po svaku cenu želi da se vrati kući.
Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski pogledali su film i prate put Odiseje i promene tumačenja kroz istoriju umetnosti i naslage vremena. Kako naslikati pesmu kojoj niko ne može da odoli? Kako prikazati čaroliju, susret čoveka i boga ili vreme koje Penelopa tka i para? Zašto su antičke sirene imale tela ptica i koliko savremeni film duguje slikama nastalim mnogo pre prvih kamera?
Od antičke keramike i rimskih zidnih slika preko slikarstva XIX veka i na kraju do filmskog platna, pred nama se otvara priča o tome kako je svaki period stvarao sopstvenog Odiseja. Menjale su se predstave lepote, opasnosti, heroizma i ženske moći, dok su iskušenje, gubitak i čežnja za povratkom ostajali prepoznatljivi.
Šta vi prvo vidite kada pomislite na Odiseju: Kiklopovo oko, Kirkin pehar, Penelopino tkanje ili Odiseja vezanog za jarbol dok pevaju sirene?

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
U biografiju Ive Andrića stalo je dovoljno istorije za nekoliko života. Rođen u Travniku, odrastao uz most u Višegradu, školovan u Sarajevu, Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, Andrić je još kao gimnazijalac pripadao pokretu Mlada Bosna. Posle Sarajevskog atentata uhapšen je u talasu progona južnoslovenske omladine i kao politički zatvorenik prošao mariborsku tamnicu, konfinaciju i godine bolesti.
Nekadašnji zatočenik Austrougarske potom postaje diplomata nove jugoslovenske države. Služba ga vodi od Vatikana i Bukurešta do Pariza, Madrida, Brisela i Ženeve, dok u evropskim bibliotekama i arhivima prikuplja građu koja će kasnije ući u njegove pripovetke i romane. Vrhunac njegove diplomatske karijere dolazi 1939. godine, kada je imenovan za poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i akreditive predaje Adolfu Hitleru.
U martu 1941. godine, pošto je već tražio da ude razrešen dužnosti, Andrić kao zvanični predstavnik prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Posle Aprilskog rata vraća se u okupirani Beograd, odbija da prima penziju, ne potpisuje Apel srpskom narodu i traži da se njegove pripovetke ne objavljuju dok narod strada. U povučenosti jedne sobe u Prizrenskoj ulici nastaju tri velika romana koja će 1945. godine biti objavljena jedan za drugim: "Na Drini ćuprija“, "Travnička hronika“ i "Gospođica“.
Kod Andrića istorija deluje kao pritisak na ljudske sudbine. Carevine se smenjuju, granice pomeraju, vlasti menjaju jezike i zastave, dok ljudi pokušavaju da prežive među strahovima, nasiljem, verom, ćutanjem i sitnim oblicima otpora. Njegovi mostovi, kasabe, zatvori, konzuli i veziri pripadaju prošlosti, ali pitanja koja postavljaju ostaju neprijatno savremena.
Kako su detinjstvo u Višegradu, iskustvo političkog zatvorenika i diplomatska služba oblikovali Andrićev pogled na čoveka i istoriju? Koliko je arhivska građa uticala na "Travničku hroniku“? Šta most predstavlja u svetu u kojem se oko njega smenjuju države, vojske i gospodari? I kako je pisac sa Balkana 1961. godine stigao do Nobelove nagrade za književnost?
O životu, vremenu i delu Ive Andrića razgovaraju istoričar Nikola Đukić i istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Majsko veče 1903. godine u Beogradu nije nagoveštavalo ništa posebno osim još jedne zagušljive noći u gradu koji se i dalje trudio da liči na Evropu dok mu je pod kožom ključao Balkan. U Starom konaku, poslednji izdanak loze koja je Srbiji dala nezavisnost i prve zakone, mladi kralj Aleksandar Obrenović, verovao je da je vojsku primirio, a narod ućutkao. Ali, dok su se u dvoru gasile sveće, u senci obližnjih kafana oficiri su već kvasili grla rakijom, stežući balčake sablji kojima će te noći poseći jednu istorijsku epohu. Beograd je mirisao na zaveru.
Tako bi otprilike počela epizoda Majski prevrat - finalna epizoda sage o najkrvavijem porodičnom i vladarskom sukobu na Balkanu, srpskoj Igri prestola ili Ratu dveju ruža - ratu dinastija Obrenović i Karađorđević i sudaru dva sveta koji nisu mogli da koegzistiraju. Sa jedne strane, Aleksandar, sin oca koji ga je prerano bacio među vukove i majke čija ga je posesivnost emocionalno oštetila, izrastao u čoveka koji je zbog ljubavi prema Dragi Mašin bio spreman da spali sve mostove i sa porodicom i sa političkom i vojnom elitom. S druge strane, zavera koja se plela od Sankt Peterburga do beogradskih kasarni, čekajući trenutak da "narodnu“ dinastiju zameni onom koja je obećavala povratak korenima.

HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Leto 1941. godine Srbija je dočekala u državi koja više ne postoji.
Vraćamo se u trenutak posle velikog sloma: Kraljevina Jugoslavija je poražena u Aprilskom ratu, država je raskomadana, vojska razbijena, kralj i vlada su u emigraciji, okupacioni poredak se uspostavlja brutalnom silom, a ljudi pokušavaju da razumeju u kakvom se svetu bude. Srbija je pod nemačkom vojnom upravom, opkoljena novim granicama, strahom, propagandom, glađu, izbeglicama, vestima o zločinima i svakodnevicom u kojoj svaka odluka odjednom može da znači život ili smrt.
Istovremeno, iz razorenog političkog i društvenog pejzaža počinje da se rađa otpor.
Nikola Đukić, Nikola Šipka i Ivan Drljača govore o početku ustanka u Srbiji 1941. godine, o trenutku kada antifašistička borba postaje stvarni izbor: Da li se čeka povoljniji trenutak, da li se puca odmah, kome se veruje, za koga se gine, šta znači boriti se protiv okupatora kada odmazda pogađa čitava sela, gradove, porodice i taoce?
Pričamo o Srbiji u prvim mesecima okupacije, o ljudima koji biraju strane u zemlji koja se još nije oporavila od poraza, o partizanima i ravnogorskom pokretu, o nadi da se istorija može preokrenuti, ali i o sunovratu koji dolazi kada se otpor protiv okupatora ukrsti sa ideološkim sukobom, rivalstvom, strahom, osvetom i pitanjem: Ko će posle rata imati pravo da kaže da je predstavljao narod?
1941. u Srbiji nosi u sebi sve kontradiktornosti jugoslovenskog rata. To je godina unutrašnjih lomova, godina u kojoj se biraju strane, menjaju savezništva, rađaju sukobi koji će obeležiti čitav rat i čije posledice odjekuju zaglušujuće glasno i zastrašujuće i danas.
Pričamo kako o hrabrosti tako i o sunovratu. O nadi da se okupatoru može pružiti otpor, ali i o trenutku kada se rat protiv istog tog okupatora prepliće sa građanskim ratom. O zemlji u kojoj se više ne zna da li je opasnije ćutati, delovati i pogrešiti, sklanjati se, boriti se i verovati. I kome.