HistoryCast

U avgustu 1914. jedna od najvećih evropskih carevina krenula je preko Save i Drine da kazni Srbiju, zemlju od oko četiri i po miliona stanovnika koja je tek izašla iz dva balkanska rata. Vojnici su bili iscrpljeni, oprema istrošena, a u Beču se verovalo da će "kaznena ekspedicija” biti kratka i da će Srbija nestati kao ozbiljan vojni protivnik pre nego što evropski rat pokaže svoje pune razmere. Umesto brzog trijumfa, Austrougarsku je na padinama Cera čekao poraz koji će odjeknuti širom Evrope.
Odlučujući sudar dogodio se tamo gde ga nijedna komanda nije planirala. Srpske divizije stizale su prema Ceru posle usiljenih marševa dugih i do pedeset kilometara, bez sna i vremena za predah, pravo u noćnu borbu u kojoj niko nije mogao da vidi celu sliku bojišta. U mraku kod Tekeriša, na Kosaninom Gradu i Trojanu, jedinice su se sudarale prsa u prsa, planovi su se menjali dok je bitka već trajala, a odluke majora, kapetana, narednika i kaplara postajale su jednako važne kao naređenja Vrhovne komande.
Nikola Đukić i Ivan Drljača vode nas kroz dramatične dane od prvih austrougarskih prelazaka i pada Šapca do trenutka kada je Stepa Stepanović prepoznao značaj Cera i usmerio Drugu armiju ka planini. Kako je ulazak Rusije u rat poremetio Poćorekove planove? Zašto je Radomir Putnik glavninu srpske vojske držao u unutrašnjosti zemlje? Kako je bitka koju niko nije očekivao prerasla u rasulo austrougarskih divizija i njihovo panično povlačenje preko Drine?
Istovremeno, iza vojnih mapa ostajala je Mačva, sa spaljenim selima, opljačkanim kućama i civilima čije će stradanje Arčibald Rajs dokumentovati pred evropskom javnošću. Sudbine Stanislava Sondermajera, Avgusta Jenka, Momčila Gavrića i bezimenih vojnika koji su iscrpljeni stizali pravo u borbu daju Cerskoj bici ljudska lica i podsećaju koliko je snažno bilo uverenje da se iza njihovih leđa više nema kud uzmicati.
Pobeda na Ceru donela je saveznicima prvu veliku vest o tome da Centralne sile mogu biti poražene. Srbiji, zemlji koju su već otpisali, donela je nešto još važnije, dokaz da može da opstane. Kako je ta pobeda izvojevana, koliko je koštala i zašto je Cerska bitka više od jednog veka kasnije i dalje toliko važna?

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Karte za HistoryCast Nedeljom uživo u Akademiji 28 u Beogradu na https://tickets.rs/event/historycast_beograd_od_kasabe_do_metropole__28334
Karte za HistoryCast uživo u MTS Dvorani, 2. novembra na https://tickets.rs/event/historycast_live_srbi_i_hrvati_istorija_27648
U avgustu 1914. svi su računali na kratak rat. Na Istoku su već posle nekoliko nedelja čitave armije nestajale u obručima, front se pomerao stotinama kilometara, a pobeda je trajala samo do sledeće ofanzive.
Dok glavnina nemačke vojske preko Belgije ide ka Parizu, Rusko carstvo se mobiliše brže nego što su nemački planeri očekivali i udara u Istočnu Prusku. Prva i Druga ruska armija, pod Pavelom Renenkampfom i Aleksandrom Samsonovom, napreduju sa dve strane Mazurskih jezera. Između njih nisu samo šume, močvare i loši putevi. Tu su različiti železnički koloseci, netačne karte, iscrpljeno snabdevanje, suparništvo komandanata i radio-poruke koje Rusi šalju bez šifre, dok Nemci slušaju svaki njihov naredni potez.
U toj pukotini nastaje Tanenberg. Iz penzije vraćen Paul fon Hindenburg i ambiciozni Erih Ludendorf preuzimaju nemačku Osmu armiju, dok Maks Hofman i štab koriste ono što im protivnik gotovo otvoreno predaje. Samsonovljeva armija ulazi sve dublje u zamku, biva opkoljena i praktično uništena. Njen komandant sebi oduzima život, a Hindenburg preko noći postaje spasilac Istočne Pruske i politički mit koji će nadživeti i rat i Nemačko carstvo.
Ali Tanenberg je samo jedna polovina priče. Južnije se ratna sreća okreće. Ruske armije nanose katastrofalne gubitke Austrougarskoj, zauzimaju Lavov, prodiru kroz Galiciju i opkoljavaju veliku tvrđavu Pšemisl. Na Visli i kod Lođa stotine hiljada vojnika ulaze u nove ofanzive i protivofanzive, dok se priča o 1914. preliva u krvavi zimski epilog: Konrad fon Hecendorf šalje austrougarske trupe preko zavejanih Karpata, u pokušaju da spase tvrđavu i zaustavi ruski prodor ka Ugarskoj. Vojnici umiru od hladnoće, gladi i tifusa pre nego što uopšte stignu do neprijatelja.
Nikola Đukić i Nikola Šipka rekonstruišu rat od Baltika do Karpata, porede Istočni i Zapadni front i analiziraju snagu i slabosti tri carstva, ulogu železnice, artiljerije i radio-obaveštajnog rada, uspon Hindenburga i Ludendorfa, kao i stradanje civila, deportacije i pogrome koji već 1914. najavljuju totalni rat 20. veka.
Na kraju prve ratne godine nijedna strana nije dobila odluku koju je želela. Ipak, točak je već bio pokrenut: Rusija je išla ka revoluciji, Austrougarska ka raspadu, a Nemačka ka vlasti generala koje je Tanenberg pretvorio u heroje. Rat koji je trebalo da bude završen do Božića tek je počinjao.

HistoryCast Nedeljom UŽIVO u Akademiji 28, sedmog oktobra u 19:30. Karte na tickets.rs

Ako je Stefan Nemanjić Prvovenčani, kako se gotovo vek i po pre njegovog krunisanja u jednom savremenom dokumentu pojavljuje srpski vladar sa kraljevskom titulom?
Papa Grgur VII se 9. januara 1078. godine obraća Mihailu Vojislavljeviću kao rex Sclavorum - kralju Slovena. Te dve reči otvaraju čitav politički svet koji je kasnije ostao u senci Nemanjića: Duklju kao jedno od glavnih središta srpske državnosti u XI veku, vladare koji su ratovali sa Vizantijom i pregovarali sa Rimom, kao i dinastiju koja je od primorske kneževine stvorila jednu od najznačajnijih država tadašnjeg Balkana.
U ovoj epizodi Nikola Đukić i dr Nikola Piperski vraćaju se u vreme Jovana Vladimira, vladara i mučenika čiji je kult nadživeo državu kojom je upravljao. Priča zatim vodi do Stefana Vojislava, pobednika nad vizantijskom vojskom, njegovog sina Mihaila, veštog diplomate koji je svoj položaj gradio između Carigrada i Rima, i Konstantina Bodina, koji je tokom ustanka 1072. godine proglašen za cara Petra III, a kasnije proširio vlast Vojislavljevića prema Raškoj i Bosni.
Upravo zbog papinog pisma Mihailo se u srpskoj istoriografiji smatra prvim srpskim kraljem, preciznije, najranijim srpskim vladarom čija je kraljevska titula potvrđena savremenim izvorom. Sam čin krunisanja, vreme kada je obavljen i priča o kruni poslatoj iz Rima ostaju mnogo manje izvesni nego što ih popularna istorija obično predstavlja.
Šta je titula rex Sclavorum zaista značila? Kako se Duklja oslobodila vizantijske vlasti i izrasla u kraljevinu? Koliko možemo verovati kasnijem Letopisu popa Dukljanina? Zašto su vladari koji su prethodili Nemanjićima danas svedeni na nekoliko imena, nekoliko redova i jedan oštećeni portret u stonskoj crkvi?
Pričamo o državnosti pre Nemanjića, vremenu u kojem su se vlast, vera i kraljevsko dostojanstvo gradili između Jadrana, Vizantije i Rima.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Dok Nolanova Odiseja vraća Homera na velika platna, jedno pitanje ostaje izvan filmskog kadra: Kako je čovečanstvo gotovo tri milenijuma zamišljalo svet koji je pesnik sazdao rečima?
Odisej nema jedno lice. Menjali su ga slikari atičkih vaza, rimski umetnici, majstori srednjovekovnih rukopisa, slikari novog veka i savremeni reditelji. Sa svakom epohom menjali su se i junaci i čudovišta. Sirene su od žena-ptica postale morske zavodnice, Kirka je dobijala lik čarobnice, opasne zavodnice ili figure moći, a Odisej se kretao između lukavog stratega, grešnika, lutalice i čoveka koji po svaku cenu želi da se vrati kući.
Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski pogledali su film i prate put Odiseje i promene tumačenja kroz istoriju umetnosti i naslage vremena. Kako naslikati pesmu kojoj niko ne može da odoli? Kako prikazati čaroliju, susret čoveka i boga ili vreme koje Penelopa tka i para? Zašto su antičke sirene imale tela ptica i koliko savremeni film duguje slikama nastalim mnogo pre prvih kamera?
Od antičke keramike i rimskih zidnih slika preko slikarstva XIX veka i na kraju do filmskog platna, pred nama se otvara priča o tome kako je svaki period stvarao sopstvenog Odiseja. Menjale su se predstave lepote, opasnosti, heroizma i ženske moći, dok su iskušenje, gubitak i čežnja za povratkom ostajali prepoznatljivi.
Šta vi prvo vidite kada pomislite na Odiseju: Kiklopovo oko, Kirkin pehar, Penelopino tkanje ili Odiseja vezanog za jarbol dok pevaju sirene?

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
U biografiju Ive Andrića stalo je dovoljno istorije za nekoliko života. Rođen u Travniku, odrastao uz most u Višegradu, školovan u Sarajevu, Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, Andrić je još kao gimnazijalac pripadao pokretu Mlada Bosna. Posle Sarajevskog atentata uhapšen je u talasu progona južnoslovenske omladine i kao politički zatvorenik prošao mariborsku tamnicu, konfinaciju i godine bolesti.
Nekadašnji zatočenik Austrougarske potom postaje diplomata nove jugoslovenske države. Služba ga vodi od Vatikana i Bukurešta do Pariza, Madrida, Brisela i Ženeve, dok u evropskim bibliotekama i arhivima prikuplja građu koja će kasnije ući u njegove pripovetke i romane. Vrhunac njegove diplomatske karijere dolazi 1939. godine, kada je imenovan za poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i akreditive predaje Adolfu Hitleru.
U martu 1941. godine, pošto je već tražio da ude razrešen dužnosti, Andrić kao zvanični predstavnik prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Posle Aprilskog rata vraća se u okupirani Beograd, odbija da prima penziju, ne potpisuje Apel srpskom narodu i traži da se njegove pripovetke ne objavljuju dok narod strada. U povučenosti jedne sobe u Prizrenskoj ulici nastaju tri velika romana koja će 1945. godine biti objavljena jedan za drugim: "Na Drini ćuprija“, "Travnička hronika“ i "Gospođica“.
Kod Andrića istorija deluje kao pritisak na ljudske sudbine. Carevine se smenjuju, granice pomeraju, vlasti menjaju jezike i zastave, dok ljudi pokušavaju da prežive među strahovima, nasiljem, verom, ćutanjem i sitnim oblicima otpora. Njegovi mostovi, kasabe, zatvori, konzuli i veziri pripadaju prošlosti, ali pitanja koja postavljaju ostaju neprijatno savremena.
Kako su detinjstvo u Višegradu, iskustvo političkog zatvorenika i diplomatska služba oblikovali Andrićev pogled na čoveka i istoriju? Koliko je arhivska građa uticala na "Travničku hroniku“? Šta most predstavlja u svetu u kojem se oko njega smenjuju države, vojske i gospodari? I kako je pisac sa Balkana 1961. godine stigao do Nobelove nagrade za književnost?
O životu, vremenu i delu Ive Andrića razgovaraju istoričar Nikola Đukić i istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović.