HistoryCast

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Važni istorijski događaji, ratovi posebno, najčešće počinju sporim gubitkom ravnoteže. Krimski rat upravo je takav trenutak u istoriji, trenutak u kome se svet lomio, tiho ali nepovratno. Bio je to rat koji se često gura na marginu, a koji je zapravo poslednji "stari" rat i prvi moderni globalni sudar imperija. Rat koji s razlogom često nosi naziv nulti svetski rat.
Na Krimu se sredinom XIX veka sukobljavaju koncepti moći. Prvi rat velikih sila u kome se frontovi ne tiču samo jednog regiona, već čitavog međunarodnog poretka: Rusija, Osmansko carstvo, Velika Britanija, Francuska i Pijemont (Sardinija) sudaraju se oko pitanja moći, uticaja, mora i legitimiteta. Krim postaje poligon na kome se rađa savremeni rat: rovovi, ratna propaganda, telegraf, fotografija, masovna logistika i medijsko praćenje sukoba.
Paralela sa današnjim ratom između Rusije i Ukrajine nije nikakva slučajnost niti metafora, već obrazac: Rusija pokušava da pomeri granice poretka uspostavljenog spolja, Zapad reaguje koalicijama, sankcijama i posrednim ratovanjem a Krim je tačka gde se lome imperijalne ambicije, bezbednosne doktrine i međunarodno pravo.
Krimski rat razotkriva mit o stabilnoj Evropi, pokazuje koliko su mirovni sporazumi kratkog daha i koliko se istorija ne ponavlja, već nastavlja. Pričamo o ratu koji je najavio XX vek, o porazu iluzija i o logici sukoba koja i danas oblikuje svet u kome živimo.

Još jednom da se pohvalimo da je počela sa radom naša prodavnica, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
*Venac besmrtne slave
srpska ti vila plete,
nad tvojim grobom, Vojo,
komitske plaču čete*
Vojislav Voja Tankosić, čovek koji je svojom energijom remetio poredak, podizao temperaturu događaja u kojima je učestvovao, detonator jedne epohe koja je pod njegovim uticajem gubila ravnotežu.
Dete Tamnave koje je izraslo u oficira zaverenika, komandanta dobrovoljaca, idealistu posvećenog nacionalnoj ideji, heroja balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, drugog čoveka Crne ruke, predanom, beskompromisnom vođi i vojvodi. Bio je figura oko koje se Srbija prelamala između slobode i zavere, ideala i krvi, vizije i brutalne stvarnosti, podignuta na nivo legende i među svojim saborcima i među narodom.
U specijalnoj epizodi koju ste vi tražili, istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski ulaze pravo u srž biografije čoveka koji je na prelazu dva veka postao sinonim za neustrašivost, političku subverziju i vojničku disciplinu, ali i za haos jedne epohe koja je tražila upravo takve ljude.
Tankosićev put je priča o Srbiji koja se iz Kneževine pretvara u modernu državu kroz balkanske ratove, atentate, likvidacije, tajne sastanke, bitke i legende sa bojnog polja. Od dečaka iz Tamnave do vođe dobrovoljaca i jednog od ključnih ljudi Crne ruke, pred nama je biografija koja se ne drži jedne ravne linije, nego ide onako kako ide istorija kada postane ozbiljna: naglo, opasno, nepredvidivo.
Majski prevrat, Crna ruka, Balkanski ratovi, atentati, tajne mreže, Istra, Šumadija, Beograd; gde god se lomila istorija, Tankosić je bio u blizini.
Ovo je priča o oficiru koji je živeo brže nego što je država mogla da izdrži. O čoveku koji je umeo da mobiliše mase, ali i da komanduje malim, opasnim odredima. O čoveku koji je znao kako se ruši režim, kako se vodi rat i zašto se javnost tako lako deli između divljenja i straha.
Đukić i Piperski otvaraju ključne tačke Tankosićevog uspona i njegovog poslednjeg poglavlja u Prvom svetskom ratu, poglavlja koje i danas izaziva rasprave i nerazjašnjene dileme. Njegova smrt nisu kraj priče o Vji Tankosiću, jer, on je simbol cele jedne generacije koja je koja je želela nezavisnu i snažnu Srbiju, ali je istovremeno prolazila kroz lomove, frakcije i unutrašnje sukobe, i u tim lomovima izgorela.
Kroz dokumente, svedočenja, političke veze i kulturološke posledice, naši istoričari rekonstruišu i ceo sistem u kojem je baš takav, taj čovek mogao da nastane, i pokušavaju da odgovore na pitanje: gde se završava legenda, a gde počinje stvarni istorijski lik, ponekad surov, ponekad briljantan, uvek opasan, i uvek važan?
Uz ovu, ukoliko niste, predlažemo da pogledate i epizodu o Majskom prevratu https://www.youtube.com/watch?v=UT87adj8LI4
Austrougarskom ultimatumu: https://www.youtube.com/watch?v=6BWi2feN6R8
i Gavrilu Principu: https://www.youtube.com/watch?v=cV0MZ_ZHQnE&pp=0gcJCSkKAYcqIYzv

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Postoji ukorenjena predstava da je Vizantija svet careva, patrijarha i dvorskih intriga u kojima žene stoje po strani , kao ukras, zalog dinastije ili tiha senka prestola. Ova epizoda razbija upravo taj mit. Jer biti carica u Vizantiji nije značilo biti nevidljiva. Naprotiv.
U razgovoru istoričarke umetnosti dr Jovane Milovanović i istoričarke Ivane Veselinović otvara se jedno slojevito i često zanemareno pitanje: šta je zaista značilo biti žena na vrhu najdugovečnije imperije evropske istorije? Vizantijske carice nisu bile samo supruge careva. One su bile regentkinje, zakonodavke, politički igrači, pokroviteljke umetnosti i Crkve, ali i figure oko kojih su se lomile dinastije, ikonoklastičke krize i državni udari.
Od Teodore, koja iz najnižih slojeva društva dolazi do samog vrha vlasti i zajedno sa Justinijanom oblikuje zakonodavstvo Carstva, preko Irine Atinske, prve žene u Vizantiji koja samostalno vlada i potpisuje akte kao basileus, pa do Jelene Dragaš, čiji život je bio posvećen politici i podršci sinu, Konstantinu XI Paleologu Dragašu, ova epizoda pokazuje da su carice često bile ključni nosioci moći, čak i kada formalno nisu nosile krunu.
Razgovaramo o tome kako je izgledao položaj žena u vizantijskom društvu, gde su bile granice njihovog delovanja, ali i kako su te granice stalno pomerane upravo na dvoru. Koliko je religija bila sredstvo kontrole, a koliko prostor uticaja? Zašto su carice istovremeno slavljenje kao svetice i demonizovane kao opasne zavodnice? I zbog čega je Vizantija, za razliku od mnogih zapadnoevropskih država, relativno često dopuštala ženama da vladaju, makar u kriznim trenucima?
Ovo je priča o realnoj moći, političkoj inteligenciji i institucionalnim okvirima koji su caricama omogućavali da budu mnogo više od simbola - žene koje su oblikovale istoriju.

Klikni na https://surfshark.com/historycast ili iskoristi kod HISTORYCAST kako bi dobio dodatna 4 meseca Surfshark VPN-a!
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Ili kupovinom HistoryCast mercha, majice, duksevi, šolje... na https://podmedia.rs/historycast
Rat na Pacifiku počinje da se lomi 1942. godine nad otvorenim morem kod Midveja i u džunglama Gvadalkanala. Tu prestaje japanska ekspanzija i počinje rat iscrpljivanja u kome se više ne traži brza pobeda, već potpuna slomljenost protivnika. Od tog trenutka, Pacifik postaje najšira, najduža i najnemilosrdnija scena Drugog svetskog rata. Prostor koji se meri okeanima, a ne kilometrima. Sukob u kome se ne ratuje samo za teritoriju, već za opstanak, prestiž i potpuno različite poglede na svet.
U ovoj epizodi našeg serijala o Drugom svetskom ratu, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas u totalni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Japanskog carstva, rat bez jasne linije fronta, ali sa jasnom logikom potpunog uništenja protivnika.
Bitka kod Midveja menja stratešku ravnotežu, dok Gvadalkanal uvodi novu realnost rata: borbe koje traju mesecima zbog nekoliko stotina metara zemlje, logistiku kao presudni faktor i iscrpljivanje ljudi do krajnjih granica. Sve to dolazi nakon početnog šoka izazvanog napadom na Pearl Harbur, koji je rat gurnuo u globalne razmere i učinio kompromis nemogućim.
Od prelomnih pomorskih okršaja i ostrva koja postaju masovne grobnice, do završnog čina u kome tehnologija prvi put nadjačava samu predstavu o ratu, Pacifik je bojište na kome se sudaraju industrijska moć i vojna disciplina, imperijalna ideologija i američki pragmatizam, ratna propaganda i svakodnevna smrt miliona civila i vojnika.
Ovo je priča o ratu u kome nema brzih pobeda, o logici nema povlačenja i o dehumanizaciji protivnika kakvu dotadašnja istorija jedva poznaje. Rat na Pacifiku pokazao je šta znači totalni rat u punom smislu te reči: ekonomski, ideološki, tehnološki i psihološki.
Danas se bavimo mehanizmima nasilja, odlukama koje su menjale tok istorije i cenom koju je platio ogroman deo sveta. Jer razumevanje Pacifika znači razumevanje kako se završio Drugi svetski rat i zašto je posleratni svet izgledao upravo ovako kako danas izgleda.
Uz ovu, naša je preporuka da pogledate, ukoliko niste i epizodu: https://youtu.be/gVf_lbPsUns
kao i ostale epizode iz serijala o Drugom svetskom ratu: https://youtube.com/playlist?list=PLIfKrK2F4Ck4t9TPLiX7t9azPvXV1pCYQ&si=VEAP80s0TYjUbI18

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Petar II Karađorđević je kralj koji je na presto stupio kao dečak, a istoriju napustio kao čovek bez zemlje, bez krune i bez države kojoj se mogao vratiti. Poslednji kralj Jugoslavije, simbol jedne epohe koja se raspala brže nego što je stigla da sazri, ostao je zarobljen između mita, politike, rata i lične tragedije.
Na presto je stupio kao sedamnaestogodišnjak, u trenutku kada se Evropa već raspadala pod težinom rata, a Jugoslavija ulazila u svoju najdublju krizu. Njegova sudbina od samog početka nije bila državnički projekat, već istorijski lom: spoj detinjstva prekinutog atentatom, prerano nametnute simbolike i političkih odluka koje su se donosile mimo njega.
Nikola Đukić i Ivan Drljača ne govore o romantičnom kralju u egzilu, već o realnoj istorijskoj figuri: o poreklu i dinastičkom nasleđu Petra II, o detinjstvu provedenom u senci atentata na kralja Aleksandra, o 27. martu 1941. i trenutku kada je maloletni kralj pretvoren u politički simbol otpora. Epizoda detaljno prati Petrovu ratnu sudbinu: odlazak iz zemlje, londonsku emigraciju, političku marginalizaciju i gubitak kontrole nad događajima u zemlji koja je formalno još bila njegova. Govori se o odnosima sa britanskom vladom, o sukobima unutar jugoslovenske emigracije, o prelasku saveznika na stranu partizanskog pokreta i trenutku kada je postalo jasno da se kralj neće vratiti. Nakon 1945. sledi zabrana povratka, konfiskacija imovine, život u egzilu, lični slomovi, bolest i smrt daleko od zemlje čiji je bio vladar.
Ova epizoda otvara i pitanja kolektivnog sećanja: kako je Petar II pretvaran čas u mučenika, čas u nevažnu fusnotu; zašto je njegova lična sudbina često svedena na mitove, poluistine i ideološke karikature i koliko je njegova tragedija zapravo tragedija cele jedne kraljevine koja je nestala zajedno sa svojim kraljem.
Ko je zaista bio Petar II Karađorđević i zašto je njegova priča i dalje bolna tačka jugoslovenske istorije? Zašto je u socijalističkoj Jugoslaviji sistematski potiskivan, a kasnije često idealizovan bez stvarnog razumevanja njegovih ograničenja? Koliko je istine u pričama o izgubljenom kralju, a koliko u pokušajima da se lična tragedija pretvori u političku poruku?