HistoryCast

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Karte za HistoryCast uživo možete uzeti na https://tickets.rs/event/historycast_live_ii_svetski_rat_jugoslavija_1941_26328
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Mosad je ime koje izaziva reakciju. Tokom decenija postalo je sinonim za preciznost, dugoročno pamćenje i operacije koje se planiraju godinama, a izvode u tišini. Za jedne simbol efikasnosti i državne odlučnosti, za druge dokaz koliko daleko bezbednosna logika može da ide.
O toj službi svi znaju ponešto, ali malo ko sagledava celinu. Priče o spektakularnim akcijama, potragama koje traju decenijama i operacijama sprovedenim daleko od granica Izraela oblikovale su sliku gotovo nepogrešive organizacije. Mit o svemoći, nevidljivosti, a pre svega o sveprisutnosti, o tome da produžena ruka države može dopreti daleko izvan svojih granica.
U ovoj epizodi razdvajamo mit od činjenica. Govorimo o operacijama koje su oblikovale reputaciju Mosada, o bezbednosnoj doktrini iz koje je takva služba nastala i o političkom kontekstu koji joj je dao legitimitet. Ali govorimo i o greškama, kontroverzama i realnim ograničenjima svake obaveštajne strukture.
Jer, Mosad ipak nije legenda. On je proizvod istorijskog iskustva, planiranja i vrlo jasne ideje o opstanku. U svetu u kome se ratovi vode i informacijama, obaveštajni rad često ostaje nevidljiv, ali njegove posledice nisu.
Dobro došli u HistoryCast specijal.
🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama!
📩 Pišite nam utiske u komentarima, vaša mišljenja, kritike i predloge.
Pratite nas i na društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️
00:00 Zašto danas pričamo o Mosadu?
08:13 Osnivanje države Izrael i osnivanje Mosada; David Ben Gurion; MAMAN
15:36 Modus operandi i regrutacija operativaca Mossad; profesionalizam i reputacija
23:32 Infiltracija obaveštajaca u Arapske zemlje; hapšenje Adolfa Ajhmana
29:52 Izrael posle Drugog svetskog rata - Mosad i nacisti; Oto Skorceni; međunarodno pravo
38:30 Širenje izraelske države; Eli Koen, najpoznatiji operativac Mosada - operacija u Siriji i pogubljenje u Damasku; Šestodnevni rat
52:36 Operacija Mojsije; Olimpijada u Minhenu 1972. - 'Crni septembar', Minhenski masakr i likvidacija terorista
1:05:07 Golda Mejr, osnivanje Cezareje, Operacija Božji gnev; likvidacija terorista - Hasan Salami - PLO i debakl u Norveškoj
1:16:58 Ehud Barak, IDF i operacija 'Proleće mladosti'; Jomkipurski rat; odnos snaga na Bliskom Istoku i Mossad
1:30:10 Operacija Entebe u Ugandi i Jonatan Netanjahu; PLO (PFLP) i Idi Amin Dada
1:48:35 Ubistvo Icaka Rabina i Palestinsko pitanje; Operacija Opera - nuklearni program na Bliskom Istoku, Sadam Husein i uništenje nuklearnog reaktora Ozirak u Iraku 1981.
1:56:08 Operacija Voćnjak . bombardovanje nuklearne elektrane u Siriji; nepoštovanje međunarodnog prava
1:59:26 Iranski nuklearni program i ubistva naučnika; Netanjahu i Tramp; Hamas, Fatah i ubistva vođa Hezbolaha - Operacija Pejdžer
2:08:34 Mossad kao Veliki brat; Palestina, Hamas i upad u pojas Gaze 2023. - Operacija Al-Aksa

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Mnogo je senzacionalnih teorija i ideja koje se šire i "zalepe" za ljude brže od istine i činjenica. Dovoljno je da zvuče veliko, uzbudljivo i da nas smeste u središte neke davno izgubljene priče pa da ih prihvatimo bez mnogo pitanja. U istoriji je zaista bezbroj takvih primera, jer, nauka je spora i mnogima dosadna, a pseudonauka zvuči fantastično i primamljivo.
I danas joj internet daje neverovatne mogućnosti da širi svoju "istinu". Tako brda postaju piramide, fosil kita je pronađen u Viminacijumu, Troja se seli sa mesta na kome je vekovima istraživana na prostor koji nam je bliži i poznatiji, a svaka rupa u znanju postaje prostor za maštu koja ne traži potvrdu.
Pseudoarheologija najčešće ne nastaje iz zlonamernosti, već iz potrebe da prošlost bude veća, dramatičnija i važnija nego što dokazi ponekad dozvoljavaju. Ona nudi gotove odgovore tamo gde nauka postavlja pitanja. Preskače metod, ignoriše kontekst i bira samo ono što potvrđuje unapred donet zaključak. I baš zato je privlačna - ne traži strpljenje ni sumnju i ne prihvata ograničenja.
Istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović i arheolog dr Ilija Danković danas razgovaraju o tome kako nastaju takve teorije, zašto opstaju i šta se dešava kada želja za spektaklom postane jača od potrebe za istinom. Od piramida u Visokom, preko pokušaja da se Troja “vrati” na Balkan, do šire slike u kojoj se izgubljene civilizacije, Atlantida i razne grandiozne konstrukcije nude kao lakša, uzbudljivija verzija prošlosti.
Pričamo o granici između nauke i interpretacije, dokaza i uverenja, između onoga što znamo i onoga što bismo voleli da je istina.
🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama!
📩 Pišite nam utiske u komentarima – uvek smo spremni da odgovorimo na vaša pitanja i saslušamo predloge i kritike.
Pratite nas i na društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️
00:00 Gledaćete
01:20 Šta je psudoarheologija i zašto je privlačna
09:08 Kit iz Viminacijuma
16:44 Teme pseudoarheologije i uticaj na ljude; bečko - berlinska škola i fasadni Srbi; napadi na arheologe
26:07 Najpoznatiji primeri pseudoarheologije, Grejem Henkok, društvo spektakla i globalni odnos prema nauci
44:25 Kako su građene egipatske piramide
49:54 Piramide u Visokom; Semir Osmanagić - istraživanja; merenje energije, negativni joni, Indijana Džons
1:03:08 Kompleks bosanskih piramida, biznis i turizam
1:06:00 Troja na Balkanu i Trojanski konj na Neretvi
1:16:01 Srbi najstariji narod; Deretić i Helena sa Brača; Vinča i vinčansko pismo; haplo grupe
1:24:24 Opsesije koje održavaju pseudonauku - ekskluzivitet
1:32:14 Osećaj nacionalne posebnosti; Novak Đoković, internet istraživanja i kritičko mišljenje
1:38:24 Arheologija i pseudonauka - procesi i metodologija i nasumično kopanje; pad poverenja u nauku
1:46:16 Jovanka Jolić i pseudoteorije; pseudonauka, vremena krize i nacisti

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Godina je 1950. Drugi svetski rat je zvanično završen pre samo pet godina, ali mir je kratak i krhak. Na jednom polu sveta stoji Vašington, na drugom Moskva. Između njih, poluostrvo koje će postati prva velika pukotina Hladnog rata, Koreja.
U ovoj epizodi kumovi i istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju priču o ratu koji je podelio jednu naciju, ali i učvrstio globalnu podelu sveta na dva bloka. Kako je došlo do podele Koreje po 38. paraleli, jednoj od najopasnijih linija na planeti? Ko je povukao prvi potez u junu 1950. godine? I zašto se rat koji je počeo kao građanski sukob pretvorio u međunarodni sudar supersila?
Ovo je rat u kojem se linija fronta pomera dramatično: Od brzog napredovanja severa do očajničke odbrane kod Pusana, od smelog iskrcavanja kod Inčona do kineske intervencije koja menja tok sukoba. Rat bez formalne objave, bez konačne pobede, bez mirovnog sporazuma. Samo primirje iz 1953. i demilitarizovana zona, demarkacijska linija koja i danas preseca poluostrvo između Severne i Južne Koreje.
Naši istoričari govore i o psihologiji prvog vrućeg sukoba Hladnog rata, o strahu od nuklearne eskalacije, o propagandi, o tome kako je Korejski rat oblikovao američku spoljnopolitičku doktrinu i militarizovao odnose Istoka i Zapada. I o tome zašto je ovaj sukob, iako ogroman po razmeri i posledicama, često ostajao u senci Drugog svetskog rata i Vijetnama.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Irska pamti
Kada govorimo o Irskoj revoluciji, o ratu za nezavisnost između 1919. i 1921. godine ili o krvavom građanskom ratu koji je usledio, lako je pomisliti da je sve počelo tada, u vihoru XX veka. Ali ta priča je mnogo dublja, starija. Ona se proteže kroz vekove kolonijalnih odnosa, verskih podela, ekonomskih lomova i političkih frustracija koje su oblikovale irsko društvo mnogo pre nego što su se pojavile puške i gerilske jedinice.
Od normanskog prodora u XII veku i dugog procesa engleskog osvajanja ostrva, preko protestanata, unionista u Ulsteru i zakonodavstva koje je katoličku većinu gurnulo na marginu političkog života, Irska je vekovima živela u stanju napetog suživota između imperijalne vlasti i lokalnog otpora. Zemlja, vera i identitet postali su tri tačke oko kojih se vrtela čitava istorija ostrva.
XIX vek doneo je još jednu duboku pukotinu. Velika glad iz četrdesetih godina, jedna od najvećih demografskih katastrofa u evropskoj istoriji, promenila je Irsku zauvek. Milioni su umrli ili emigrirali, čitave zajednice nestale su sa mape, a ideja da je britanska vlast zakazala u zaštiti stanovništva postala je trajni deo irske političke svesti. U isto vreme jačao je moderni nacionalni pokret, od kulturnog preporoda i obnove irskog jezika koji je do tada gotovo nestao do političkih borbi za autonomiju.
Početak XX veka doneo je trenutak u kome su se sve te istorijske linije sudarile. Uskršnji ustanak 1916. godine bio je vojno neuspešan, ali politički presudan - mala grupa pobunjenika uspela je da pokrene proces koji će ubrzo prerasti u rat za nezavisnost. Gerilski sukob između Irskih republikanskih snaga i britanske vlasti promenio je prirodu borbe i doveo do sporazuma kojim nastaje Irska Slobodna Država.
Ali upravo tu počinje nova tragedija. Sporazum koji je doneo nezavisnost podelio je irsko društvo i izazvao građanski rat između nekadašnjih saboraca. Sukob je bio kratak, ali duboko traumatičan, jer je rat za državu pretvoren u rat oko toga kakva ta država treba da bude.
U ovoj epizodi kumovi i istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju čitavu tu složenu priču - od imperijalne prošlosti i društvenih podela, preko gladi i emigracije, do revolucije i građanskog rata koji su oblikovali modernu Irsku. Priču o zemlji u kojoj su istorija, identitet i politika vekovima rasli zajedno, sa dubokim posledicama koje se osećaju i danas.

Posetite našu prodavnicu, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Renesansa ima svoje heroje, ali malo ko je nosio sopstveni mit tako teško i tako svesno kao Mikelanđelo. Skulptor koji je mrzeo slikarstvo, slikar koji je izmenio tok zapadne umetnosti, čovek koji je ceo život proveo u sukobu sa naručiocima, savremenicima, telom, Bogom i samim sobom.
Iistoričari umetnosti Mina Radovanović i dr Nikola Piperski razgovaraju o Mikelanđelu kao umetniku renesanse, ali i kao čoveku svog vremena: Firence, Rima, papskih dvorova i nemilosrdnih umetničkih rivalstava. Od Davida kao političkog simbola, preko nemirne monumentalnosti Sikstinske kapele, do mračnih tonova Poslednjeg suda, pratimo razvoj umetnika koji je tražio istinu kroz pokret, živost, napor, snagu, bol, nemir.
Otvaramo pitanja Mikelanđelovog odnosa prema antičkom nasleđu, opsesije ljudskim telom, uloge crteža kao temelja svega, ali i njegove lične krize, religiozne sumnje i pozne radove u kojima se renesansna jasnoća raspada pred nečim tamnijim i težim.
Renesansa je volela ravnotežu. Mikelanđelo Buonaroti ju je razbijao. Njegova umetnost, saglasni su kritičari, pritiska, opterećuje i traži da joj se gleda pravo u oči. Ovo je priča o čoveku koji je renesansu naterao da pokaže zube.