HistoryCast

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Pre nego što su Sloveni postali hrišćani, njihova vera prebivala je u svetu šuma, reka i ognjišta. Slovenski bogovi stanovali su u hrastu, u gromu, u zemlji; svet je bio cikličan, a priroda sveta. Vera je bila utkana u svakodnevicu: U setvu i žetvu, u porodične rituale, u smenu godišnjih doba. Granica između svetog i svetovnog nije bila oštra; kosmos se osećao, nije se tumačio kroz tekst.
U takav svet ulazi hrišćanstvo, sa jasnim teološkim okvirom, razvijenom crkvenom hijerarhijom i knjigom kao autoritetom. Taj susret svetova ne menja samo religijsku pripadnost, već način na koji se razume istorija, vreme, zakon i sama ideja zajednice. Nova vera dolazi uz politiku, diplomatiju i rivalitet Rima i Carigrada. Velikomoravska traži crkvenu samostalnost, franačko sveštenstvo insistira na latinskom jeziku, Vizantija prepoznaje priliku da proširi uticaj, dok Rim pažljivo odmerava granice sopstvenog autoriteta.
U toj napetosti između velikih centara moći otvara se prostor za dvojicu ljudi koji će trajno promeniti slovensku istoriju. Ćirilo i Metodije, braća iz Soluna, obrazovani u vizantijskom intelektualnom svetu, svesni da pitanje vere među Slovenima nije samo teološko, već i jezičko i političko. Njihova odluka da prevedu Jevanđelje na slovenski jezik i stvore glagoljicu pokreće proces koji prevazilazi misionarski rad.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Hajde prvo odgledajte početak. Samo polako.
Okej, ako ste završili sa seckanjem recitovanja našeg Nikole Šipke, za ovu priliku promovisanog od strane kuma i kolege Nikole Đukića u maršala Žukova, za viralni video uradak pod nazivom "Bat tu Moskou čiks hi voz sač a lavli dir", bilo bi lepo da se vratimo u materiju. Da polako uđemo u priču u kojoj je teško razdvojiti istoriju i biografiju jednog čoveka od onoga što smo o njemu naučili kroz refrene, filmove, legende i prepričavanja istih.
Kako je Grigorije Raspućin prerstao u globalni fenomen, ikonu pop kulture, simbol, stereotip?
I na koji način, posle smrti, praktično prestaje da bude istorijska ličnost i postaje figura koju svako oblikuje kako mu odgovara: Razvratnik, svetac, prevarant, politički igrač, dvorska senzacija, gotovo mitsko biće koje "ne može da umre“?
I ko je zapravo bio Raspućin? Da li je seljak iz Sibira, mistik, iscelitelj, manipulator, svojim sposobnostima zaista postao ozbiljan politički faktor ili je cela priča o njemu samo proizvod očajničke potrebe jedne porodice da spasi naslednika i "prepumpavanja" njegovog stvarnog uticaja od strane preplašene dvorske kamarile?
U trenutku kada Rusko carstvo ulazi u krizu koja će ga na kraju i slomiti, Raspućin se pojavljuje u samom srcu vlasti, u porodici Romanov. Bio je bez formalnog obrazovanja, ali sa reputacijom svetog čoveka, mistika i iscelitelja. Upravo ta reputacija dovodi ga u Sankt Peterburg, gde upoznaje carsku porodicu. Naslednik prestola, carević Aleksej, bolovao je od hemofilije, a Raspućin je, na neki način, koji i danas izaziva rasprave, uspeo da spreči da dečak ne iskrvari na smrt i olakšavao mu tegobe. To mu donosi ogromno poverenje carice Aleksandre.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Da li je Troja bila samo fantastična vizija slepog pesnika ili stvarna prestonica koja je oblikovala temelje evropske civilizacije?
Danas istražujemo grad koji je tri milenijuma odbijao da umre. Sa istoričarima umetnosti, dr Jovanom Milovanović i dr Nikolom Piperskim, dešifrujemo slojeve Hisarlika i Homerovih epova.
Zašto je Troja postala univerzalni simbol opsade, izdaje i herojstva, i kako je vizuelna kultura, od renesansnog slikarstva do holivudskih spektakla, oblikovala našu sliku o ovom gradu? Razgovaramo i o tome kako su Ilijada i Odiseja od književnih remek-dela postali arheološki priručnici i zašto je proučavanje epova ključno za razumevanje antičkog mentaliteta. Analiziramo i rad Hajnriha Šlimana, čoveka koji je svet ubedio u postojanje Troje. Šliman je bio trgovac, sanjar, avanturista i ali čovek koji je promenio tok arheologije. Njegova potraga za Trojom bila je i lična opsesija, potraga za sopstvenim snovima oblikovanim uz Homerove stihove. Njegova istraživanja Troje teško je svesti na jednu reč. Ona su istovremeno bila i otkriće i problem. Otkrio je lokalitet koji će promeniti razumevanje bronzanog doba, ali je u toj potrazi i nepovratno uništio delove slojeva koje je smatrao nevažnim. Pitanje koje ostaje iza njega nije samo šta je pronašao, već i šta je zauvek izgubljeno.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Karte za HistoryCast uživo na: https://tickets.rs/event/historycast_live_ii_svetski_rat_jugoslavija_1941_26328
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Vojvođanska ravnica, Idvor, horizont koji kao da se ne završava, skromna kuća i pred njom dečak koji još uvek ne zna da će mu ime jednog dana izgovarati s neizmernim poštovanjem u amfiteatrima hiljadama kilometara daleko od rodnog mesta. Mihajlo Pupin ne polazi u svet kao čudo od deteta, nego kao neko ko mora sve da zasluži od nule. I baš tu počinje priča koja nas vodi sa njim preko okeana, u Njujork, tokom godina i poslova koji iscrpljuju, noći u kojima se uči dok drugi spavaju i dana kada ništa ne ide kako treba. Radi, uči, greši, nastavlja. I vremenom zasluženo dolazi do svog mesta na Univerzitetu Kolumbija, gde počinje deo priče zbog kog ga danas pamtimo: Pupinovi kalemi, eksperimenti, patenti, unapređenje telegrafskih i telefonskih linija, usavršavanje bežičnih komunikacionih tehnologija, ali i rentgenologije i elektrotehnike. Ono što je nekada bilo daleko, zahvaljujući Mihajllu Idvorskom Pupinu postaje dostupno.
Nikola Đukić i Ivan Drljača danas prate njegov životni put, i pokazuju koliko je taj put bio nesiguran, koliko je puta mogao da se završi mnogo ranije, i koliko je svaka sledeća odluka bila važna. Nauka je samo jedan deo te slike. Drugi, možda i važniji deo je neverovatan čovek, izuzetno zanimljiva ličnost, dobrotvor koji ulaže novac u školovanje drugih, koji se uključuje u političke tokove, koji koristi svoje ime kada treba da se čuje glas zemlje iz koje je potekao.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/
🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom
Podržite nas i na Patreonu ➡️ / historycast
Berlin, april 1945. Grad koji je godinama diktirao tempo rata sada čeka sopstveni kraj. Nema više velikih planova, samo odlaganje neminovnog. Ulica po ulica, zgrada po zgrada, Treći rajh se urušava pred očima sveta.
Ova epizoda vodi nas kroz poslednje poglavlje rata u Evropi, ali ne pričamo samo o poslednjih nekoliko dana u Berlinu. Početak kraja dolazi ranije. U decembru 1944. nemačka vojska pokušava poslednji veliki preokret u Ardenima. Iznenađenje, magla, tenkovi koji probijaju savezničke linije, i bezumna nada da se tok rata može vratiti unazad, iako su resursi davno potrošeni, a vreme izgubljeno.
Istovremeno, na istoku se sprema udar koji menja sve. Sovjetska ofanziva između Visle i Odre u januaru 1945. razbija nemačku odbranu i otvara put ka srcu Rajha. Front se pomera toliko brzo da Berlin jedva da može da shvati šta se dešava. U Mađarskoj, kod Balatona, pokreće se poslednja nemačka kontraofanziva, pokušaj da se sačuva ono što je ostalo od naftnih izvora i vojne snage. Završava se isto kao i Ardenska bitka - brzo i krvavo, bez rezultata koji bi promenio ishod.
Zapadni saveznici prelaze Rajnu. Linija koja je decenijama smatrana prirodnom granicom odbrane pada brže nego što je iko očekivao. Rat više nema geografske prepreke. Svi putevi vode ka Berlinu.
A Berlin postaje veoma krvavo bojno polje. U ovoj epizodi našeg serijala o Drugom svetskom ratu Nikola Đukić i Nikola Šipka prate poslednje dane nacističke Nemačke kroz borbe koje se vode na ulicama, u podrumima, među civilima i vojnicima koji znaju da je kraj već stigao, samo još nije formalno proglašen. Govorimo o strategiji, ali i o raspadu sistema, o komandama koje više niko ne može da izvrši, o iluzijama koje opstaju do poslednjeg trenutka.
Pad Berlina je trenutak u kome jedna ideologija prestaje da postoji, makar u onom obliku u kome je vodila Evropu u rat. Završnica koja dolazi uz ogromnu cenu i ostavlja kontinent podeljen, iscrpljen i promenjen zauvek.